<	svibanj, 2008
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Svibanj 2008 (2)
Travanj 2008 (3)
Ožujak 2008 (6)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

…znam da su slućajnosti moguće…i znam da je ovo slućajnost…
…ali ironična slučajnost je ovo…
…koliko mala vjerovatnost je da se ovo dogodi…jedan posto…
…i zamisli čuda ja u taj jedan posto…mislim ne da sam ljuta…samo sam luda…
…gle kad ti je netko skoro dvije godine sve…vas dvoje…nas dvije…
…pili smo kave…izlazili po cijele noći…išli na izlete…vozali se po državi…
…ona je voljela njega, ja sam voljela tebe…on je voli nju,ja sam voljela tebe…
…oni su pokušavali, iako su svi govorili da je Gad najveći…
…mi nismo pokušavali, iako su mi svi govorili da si Predobar…
…ali bila sam mlada…17 godina…nisam imala snage borit se s tobom…
…ne s tobom…nego tvojom ljubomorom…tvojom opsesijom da znaš svaki moj korak…
…ti nisi bio malo ljubomoran…ti si bio bolesno ljubomoran…
…koliko puta sam plakala zbog toga…koliko puta sam zamalo pokušala…
…ali svaki put odustala…jer znam da ja nisam od onih što će stati kući…
…što više neće imati najboljeg prijatelja…što se bivšem dećku neće javit na ulici…
…da nisi bio poseban, jesi…da nisi mi dao sve, jesi…
…da nisi najbolja osoba što je poznajem, jesi…ali za svoju obitelj…prijatelja…
…za curu nisi…i koliko god se trudio sakrit ne možeš…to je tvoja mana velika…
…nakon skoro dvije godine makla sam se od tebe…iako u dubini duše si ti ti…
…ali više nije imalo smisla…čula sam onako u prolazu da djevojku imaš…
...da ti posao dobro ide…da si kupio auto koje si toliko htio…i znala sam da si sretan…
…i bilo mi je drago što izbjegavaš moje mjesto…sebično, ali tako mi je lakše…
…a onda jučer…onako cijela uzbuđena jer sam vidjela simpatiju i nasmija mi se…
…uletim sa prijom u kuću…i vidim seku u mojoj novoj majici iako ima tri ormara robe…
…napadnem je...…ali moli me…ide dečku na krizmu…mora biti lijepa…i popustim…
…sjednemo u auto i vodim je…dolazimo ispred kuće…njegova mama nas zove da uđemo…
…ulazimo nas tri…upoznajem joj dečka…mislim u sebi iste oči ka On…
…njegova mama nas trpa hranom…upoznaje s rodbinom...nagovara da ostanemo…
…kad čujem taj poznati zvuk auta...auta u kojem sam mladost ostavila…
…mislim u sebi kome ga je samo proda…kad vidim lik poznati kako ide prema nama…
…šok…nevjerica…dajte mi stolicu da sjednem…noge se tresu…ide prema meni…
…pruža ruku i govori drago mi je tomo…sad je on u šoku…shvatio je…vidim gubi se on…
…stojimo i gledamo se…tišina...trajala je dvije sek…a ja sam mislila dva sata…
…Tomo ovo ti je sestra od bratove ti cure…e sad slijedi još jedan šok…
…sve što sam htjela je nestati u tom trenu…sestra i dečko su došli do nas…
…onako zagrljeni…zaljubljeni…a nas dvoje smo stali i mučali…
…nisam više mogla…pozdravila se sa svima…tebi rekla bilo mi je drago…
…stavila naočale…sjela u auto…krenula i isplakala kišu…došla kući…
…obukla pidžamu…legla u krevet i cijeli dan i noć razmišljala…
…jeli ovo sudbina…jeli ovo čista slučajnost…jeli ovo ironija…
…da moja seka koja je uvijek bila jedna od onih koja se nije priznavala vezu…
…koja nije davala dečkima šansu…koja nikad nije rekla volim te…
…je sad zaljubljena…u sretnoj vezi…i svaki dan govori da da voli Njemu…
………….tvom bratu…………

…voljela te nisam, ali zaljubljena sam bila…
…nisam ti se dala cijela, ali ušao si mi pod kožu…
…nisam zamišljala naše vjenčanje, ali vidjela sam se uz tebe…
…nisi me ubio, ali povrijedio me jesi…
…nisi me grubu riječ uputio, ali si me budalom napravio…
…a to nisam dozvolila ni najvećoj ljubavi..njemu kojeg sam najviše voljela…
…neću ni tebi dozvolit…jedan sam od onih koje vole biti ponosne na sebe…
…ne želim da se o meni priča kako sam slijepa ako ja sve vidim…
…ne treba meni bilo kakva ljubav…ja mogu i sama...mlada sam…lijepa…pametna…
…meni treba netko ko će voljeti samo mene…a to ti očito ne želiš…
…nikad nikom nisam bila druga...uvijek sam bila i bit ću prva…
…jer sam, kao i svaka ostala cura, to zaslužila...
…znam svi griješimo…pogriješila sam i ja…pogriješio si i ti…
…dajem ja drugu…treću…sedmu…dvadesetu šansu…
…ali ti nemaš pravo ni na popravni…
…žao mi je…ne možeš ti mene učiti što je ljubav…niti kako to ide u vezama…
…jer ja sam saznala što je ljubav s 14…jer sam saznala što je ozbiljna veza s 14…
…jer sam bila voljena s 14…jer sam bila prva i jedina s 14…
…on me naučio samopoštovanju…pokazao mi da mogu imati najbolje…
…i mislila sam da si najbolji…da si netko tko će me smirit…voljeti…davati se…
…ali dao si mi samo pola….a ja dragi imam sve ili ništa…zato svatko svojim putem…
…ali znaš bio si u pravu kad si mi rekao srest ćemo se za par mjeseci…negdje na ulici…
…bit ćeš s dečkom..nasmijana…pogledat ću ga i pomislit u sebi koji sretnik…
…samo strah me da ja u tom trenu ne bih poželjela da taj dečko do mene si ti?..
…e da smo se sreli u drugo vrijeme na drugom mjestu okruženi drugim ljudima…
…možda bih se onda jednostavno samo voljeli…

„a daj amo se nečeg igrat?“-gnjavila sam te…
„ aj amo se igrat, ali ono što ja kažem, idemo se igrat spavanja“-okrenuo se i zaspao…
-nisi mi dao za pravo uvijek-
„Ja se bojim, nisam smjela gledat onaj film, sad neću zaspat“- mislila sam u sebi
„ ajde okreni se prema meni, ja ću te češkit, ne mogu zaspat“- znao si da sam se prepala
-nisi me zafrkavao i smijao mi se-
„Meni je dosadno i hoću ići s tobom!“-uzeo si me za ruku i poveo na igralište,
„ evo poveo je svoju prikolicu“-zezali su te prijatelji, ali kupio si mi slajić na povratku… -nisi me podcjenjivao niti me se sramio-
„Neću skočit Tajo, visoko je, i duboko je!“-plakala sam na vrhu sike(kako si ti rekao)…
„ajde skači, odmah, što izmišljaš?“- derali su se svi…pa čak i moj Tajo…
„Hajde, zajedno ćemo, pokaži im da možeš“- primio me s leđa…i skočili smo… -bio si uz mene, s tobom sam bila-neustrašiva-
Ma što će on, mali seljo beljo, glup je kao matun“-ogovarala sam ga
„Nemoj tako, ne ponašaj se Ko je kao ja?, svi smo isti“-smirivao si me…
-spuštao si me na zemlju-
„Ja bi htjela posvojit dvoje djece, i htjela bi da živimo u maloj, bijeloj kučici!“-zanjela sam se
„ To su tvoji snovi, tvoje želje nikad ne znaš“- slušao si me………
-dao si mi da sanjam, nisi me prekidao-
…odrasli smo…prvo ti pa ja…ti si imao svoje društvo…ja svoje…ti si imao curu…ja dečka…viđali bi se tek na nekim obljetnicama…proslavama…rođendanima…a onda slučajni susret vani…i mnogo još namjernih izlazak…mnogih partija do zore...mnogih kava cijelo popodnevnih…mnogo pica pojedenih…moja prva vožnja auta…tvoji izgubljeni živci…
Ljubav tvog života moja najbolja prija…moje suze zbog njega, tvoje rame za plakanje…
Početak mog puta za vozačku tvoj smijeh i zezancija…tvoje obećanje da ćeš mi dat ključ svog novog audia da napravim đir za rođendan…tvoj poziv na moj rođendan…obećanje da ćeš doći…moje iščekivanje da se pojaviš u klubu…da zaplešemo kako samo mi znamo…da te poljubim i izgrlim...nisi došao…mislila sam negdje si zaglibio...eh da sam samo znala ja…
I onda buđenje to jutro…spremala sam se obrušit na tatu…pa 7 ujutro je, u 5 sam došla s SVOGA rođendana…kad sam vidjela oči svog Taje…oči pune suza u mog medvjeda…
„Ljube I je poginio, imao je noćas prometnu nesreću“…dalje se ne sjećam…sve u magli…
I nemoj se ljutit…ali ne želim se toga sjećat…ne želim da kad netko spomene ima tvoje toga se sjetim…želim se sjećat svega ono zbog čega si još na zemlji bio anđeo moj…nema te 6 mjeseci…točno 6…a samo smo ja i ti znala što nam znači taj broj 6…i onaj stih koji si mu pjevao:“ samo molim te, pazi kako mi je voziš, brate moj,“…kako se život igra s nama…
…volim te Anđele moj…i znam da se smiješ gore sad…znam…jednostavno znam...

…znam da post nećeš vidjet…jer ni ne znaš za blog…ne zna nitko…moja je tajna…
…ali svejedno uputit ću ti par riječi…možda jednog dana zalutaš…slučajno…
…imam dvije najbolje prijateljice…tebe i nju…moja dva bisera...suprotnosti…
…ti si uvijek bila ona jaka…cura koja se bori sa svim…koja se ne srami sebe…
…koja neda na sebe i svoje…koja stoji iza svoji postupaka i riječi…
…kako je moja mama rekla Ona je stijena…Borac…Čovjek…
…ali slomio te..slomio te svojim ponašanjem…riječima…
…šutio je kad je trebao nešto reći…trebao je doći ali nije…
…vidjela sam suze…razočarenje…bijes…izbrisala si ga…
…došla si kod mene…samo sam te zagrlila…
…nisi me kao uvijek pitala komentar…sama sam poćela…
…on je ovakav…on je onakav…ti si mučala i gledala me…
…prvi put da ga ne branim…znala sam to…ali…
…mahala sam rukama…govorila kako nije za tebe…
…a onda ste se ti i mama počele smijat…
…shvatila sam zašto…sama sebi skačem u usta…
…ja koja sam govorila da ste stvoreni jedan za drugog…
…da ste isti…tvrdoglavi…čvrstog karaktera…ja sam ti rekla da se boriš…
…i dalje to mislim…ali očito on ne misli…zagrlile smo se…
…i tad si mi pokazala da si stvarno Čovjek…
…njegovo ponašanje opravdala njegovim mladim godinama…
…nju si opravdala da još nije izgradila svoje ja…
…i otišla jest palačinke s nuttelom…ostala sam sjedit na kauču…
…gledala sam te tu večer…cijelo vrijeme si se smijala…
…pričala s mojima…savjetovala moju sestru…
…na kraju ste ti i moja mama otkačile na staru kazetu minee…
…u jednom trenu si se okrenula prema meni…
…Ne isplati se plakat…niti pljucat po njemu…jer volim ga…
…ali voljela sam prije njega…i voljet ću opet…
…a ako nam je suđeno…srest ćemo se…i voljet opet…
…ali zato imam moje bivše…pljucat ćemo po njima…
svima....

...onako prejedajući se gumišima…okrenem ne drugi program…na njemu predivno lice…
…malog anđela…film o djeci ljubavi…film o mališanim koji su kao i ti…
…sjetih se tebe…moje male maze…zbog koje jedva čekam praznike…da nazoveš…
…ejo me kuji…ne razume svi to…ali ja znam što znači…evo te kući…evo te meni…
…sjećam se kad sam 15-godišnjakinja…onako zapuhana uletjela u tatinu firmu…
…a na vratima me dočekao visoki momak…predivnog tijela…i očima zelenim koje imaju ono nešto…izgubila sam se…kad me tata vratio u stvarnost…nakon toga sve moje prijateljice su znale za njega…obožavala sam dolazit kod tate…jer sam znala da će me tamo on dočekat…da će mi se nasmijat…namignut i pitat kako najljepša cura na svijetu…
…bila sam uvjerena da će me čekati…i da će mi biti muž…do jednog dana…
…kad je na ručak doveo nju…manekenku…predivne smeđe kose…ka da je lutka…
…svih je oduševila osim mene…bila sam ljubomorna na nju…govorila sam da voli tvoje novce…da je sponzoruša...i čula sam te priče od onih bakica u firmi…
…malo nakon toga stigla je pozivnica…za vaše vjenčanje…bilo ja bajkovit…
…ti i ona…predivan par…svi su govorili kakvo će tek biti dijete...zavoljela sam je…
…sjećam se cijelo ljeto me vodila na more…išle smo skupa po dućanima…bila mi je kuma…
…napokon je zatrudnjela…i nakon 9 mjeseci dobili ste malog Roka…
…sjećam se te večeri…tata je bio pijan kao da je on dobio sina…a onda šok…
…Roko nije kao ostala djeca…došli smo u rodilište…mama me je opominjala…
…kad sam došla na vrata soba…vidjela sam Roka u njenom naručju…
…bio mi je predivan…nisam vidjela tu različitost…bio je beba kao i sve ostale…
…sjećam se kad je kroz suze rekla mami mi…ali on nije bolestan…on je predivan…
…on nije bolestan samo je različit…on je moje dijete…po gradu se pričalo o vama…
…bili ste glavna tema…lijepi…bogati…idealno a dijete bolesno…ljudi su zli…
…sjećam se kad smo ti i ja šetale Roka…i neke dvije su pokazale na nas prstom…
…ali ti se ponosiš Rokom…nisi se zasramila…Roko je postao naša maza…
…nikad me nitko ne zagrli kao on…nikad mi nitko ne podari osmijeh s toliko ljubavi kao on...to malo biće nas je toliko puta nasmijalo….i nasmijava…samo rjeđe…
…preselili ste se…zbog njega…u Švicarskoj ima bolji život…bolje uvijete…
…ali kako on kaže kuji su moji judi…kući su moji ljudi…moj mali slatkiš…
…moj mala snaga…nada…ljubav…osmijeh…moj buco…moja maza…
…znam da ćeš doći za tri mjeseca…da ćemo se kupat po cijele dane…navečer prejedat u sladoledu…hvatat se po kući…da ću opet biti dijete po kojem ćeš skakat…vješat se…
...boli me kad te ljudi gledaju kao jadan mali…jer nisi jadan…ne treba te sažalijevat…
…ti imaš svoj svijet…u kojem nema pokvarenosti…u kojem nema tuge…ne znaš sa suze…
…za sebičnost…rat…mržnju…ti svih voliš na iskren način…ti svima topiš led oko srca…
…ti si onaj koji me podsjeti da je svijet predivan…da je život predivan…a da si ti dar s neba...
…anđeo s neba…meni…mami…tati…ubrzo svojoj seki…mojoj obitelji…dar i anđeo svijetu...

znam da je dug, ali za moju dušu je...jednostavno sam imala potrebu....

...sjedim za laptopom…pijem vrući kakao…skidam muziku…
…i tako slučajno naletjeh na stare hitove…jedna mi zapada za oći…
…jedna koja mi je tvoju sliku pred očima stvorila…nalazim se u njoj…
…nježni dječji glasić pjeva refren: tata vozi polako...
…ah koliko sam samo puta zaplakala na nju…
…Šefica i dan danas zbog toga misli da tebe volim više…
…jednako volim i Nju, i Tebe, i Seku…ali ti si Ti..ti si moj Tajo…
…i Šefica je moja mama…ali ona je tvoja suprotnost…
…ne govore ljudi bez veze da sam ista ti…i fizički i psihički…
…Imam ja Šeficine neke strane…odgovornost…ambicioznost…
…ali imam tvoj dječački osmjeh…tvoje vesele oči…tvoju želju za avanturom…
…tvoju zaigranost…tvoju neurednost…tvoju toplinu…tvoju spremnost za pomoć…
…ali nemam srce kao ti…jer ono je jedinstveno…
…Ti si jedan od onih rijetkih za koje govore da imaju VELIKO srce…
…nepokvareno…puno dobrote…ljubavi…osjećaja…onih pozitivnih…
…na licu ti vlada osmijeh…iako te život niti malo nije mazio…
…bio si dijete geta…odrastao na ulici…srednju jedva završio…
…većina tvojih prijatelj izgubilo je borbu s drogom i alkoholom…
…radio po cijele dane od 11 god…za sitne novce…ljudi te omalovažavali i pljucali…
…a Ona, moja baka, te najviše pljunili…ali i za nju si našao opravdanje…
…do njenog zadnjeg dana si govorio Ma ona je samo štitila svoju kćer…
…jer zaljubio si se u kćer bogatog pomorca…nju koja je imala sve…
…studirala je u Italiji…pričala tri jezika…svirala klavir…u nju se ulagalo…
…zaljubio si se u moju majku…u njene plave nevine oči…tvoju suprotnost…
…i ona u tebe…u tvoj dječački izgled…zavoljeli ste se…ali skriveno..ni Kum nije znao…
…ali saznala je Ona, moja baka…zabranila vam je…nju su poslali u tete na ljetovanje…
…ali nisi ti odustao od nje…ni ona od tebe…pobjegla je…vratila se tebi…
…i vjenčali ste se…vas dvoje…tvoj Kum…i njena kuma…
…nakon vjenčanja došli ste baki…izbacila vas je…Kum vas je primio…
…malo nakon toga na svijet sam došla ja…prve izlaske sam već tad prošla…s Kumom…
…ja na šanku jedem limune…a on igra karte…svi konobari su me znali…
…kad je jednog dana na vrata došao moj nono...spakirao nas i odveo kući…
…baka je bila ljuta i musava…ali samo dok nije vidjela svoju prvu unučicu…mene…
…živjeli smo s njima…ali nisi dao da te oni financiraju…sjećam se prvih 8 godina…
…nismo imali mnogo…kako ljudi kažu živjeli na kruhu i vodi…ja, Ti, Šefica i Seka…
…ali bilo nam je lijepo…imali smo 20 kvadrata…ali punih ljubavi, topline i prijatelja…
…počeo je rat…u tih 20 kvadrat doveo si obitelj svog prijatelja iz Vukovara…
…on je dao život za domovinu…a mi njima dom…bila je to luda godina dana…nas 7…
…rat je završio…oni su došli sebi…polako počeli stvarati novi život u našem gradu…
…a ti si od čovjeka koji je radio 3 posla i hranio 6 usta…postao direktor male tvrtke…
…Šefica je završila fakultet u Italiji…kupili smo stan…počeli smo nosit odjeću boljih marka..
…nakon kratkog vremena otvorio si tvrtku…i sad imaš 567 svojih zaposlenika…
…imamo veliku kuću…svatko svoje auto…neki motor…obnovio si vikendicu…
…kupio malu jahticu…pružaš nam najbolje obrazovanje…učimo jezike…
…putovali smo: argentina, kuba, italija, španjolska, francuska, irska, većinu europe…
…putovat ćemo: brazil, rusija, švicarska, danska…znam da hoćemo…obećao si
…nisi ni zaboravio našu obitelj iz Vukovara…vratili su se u obnovljenu kuću…
…tvoje Kumče završava fakultet…znam da ćeš mu pomoć da stvori svoje carstvo…
…ali svi ti novci…sve to materijalno je lijepo…i je nama olakšalo život…
…ali najljepše u cijeloj prići je to što si ostao onaj jednostavni moj tata…
…i daješ nam ono najbitnije…učiš nas živijet…i ja i Seka znamo što jer rad…
…jer si nas prisilio da ljeti radimo…da zarađujemo novac…
…ulažeš u naše obrazovanje…želiš da završimo fakultete…
…ali ne daš da podcjenjujemo one koji nemaju fakultete…da podcjenjujemo druge…
…kad poletimo spustiš nas na zemlju…učiš nas što su pravi prijatelji…
...jer tvojiu rpijatelji nisu elita grada...niti direktori kao ti...oni su tvoji suradnici...
...ti i dalje imaš prijatelja kao i prije 20 godina...one koji su bili uz tebe kad kune nisi ima...
…ne jedeš po restoranima…ti više voliš domaću spizu…
…u kafiću ne naručiš jack daniels…nego ti i Kum se proveselite kod kuće…
…ne sjediš u loži na utakmicama nego sa svojom starom ekipom na sjeveru…
…ne ideš na domjenke…večerice tebi je to preseravanje…
…da nema Šefice ne bi se ni šišao ni brijao…
…jedino što ne kupuješ u dućanima odijela…nego ti ih šivaju…
…ali ne jer se prenemažeš…nego ti ne možeš ući u kabinu i probavat…
…ti se cijeli oznojiš…skineš sve svece…jer u kabinu jedva staneš…
…ne nosiš posao kući…sudjeluješ u našim životima…znaš sve naše prijatelje…
…upoznao si naše momke…slušaš naše snove i želje…zapažaš sitnice…
…ne zaboravljaš ni majčin dan…ni dan žena…
…imaš ti i mane…još si veliko dijete…i tvrdoglavo…ne znaš nam reći ne…
…ali zato i imaš Šeficu koja sve to dovodi u redu…koja nas u subotu ujutro postroji…
…koja nam da limit kad idemo u trgovački centar...koja je drži sve kantune kuće…
…koja sama nekad reče da ona nema dvoje nego troje djece…
…znam da ti baš nije drago što slušam narodnu…
…što sam odustala od rukometa…što ne pokazujem često osjećaje…
…što nisam otišla studirat vani…što sam izgubila kontakt s njim…
…ali znam da ti je drago kad reče da želim imati muža kao što si ti…
…kad te onako jako poljubim u obraz ispred tvojih suradnika…
…kad se ja i seka ljeti dižemo u 6 ipo i idemo raditi…iako nam nije niti malo potrebno…
…kad ja i seka odlučimo pomoći onima kojima je potrebna pomoć…
…a najsretniji si kad vidiš sreću u našim očima…
…u očima Šefice, žene koju voliš i koja tebe voli.
…u očima mene i Seka, tvojih ljubimica koje te vole i uvijek će te voljeti…
…jer si Velik…jer si DUŠA od čovjek…jer si naš KRALJ…



Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!

Umorna sam, jedva gledam na oći, teretana je učinila svoje...
Ali osjećam toplinu, ljepotu, dragost, smirenost, sreću…
Vidjela sam te...prišao si mi…nasmijao…i uputio Kako si?…
Vidjela sam ti, u tim tvojim očima koji zrače onim nečim, da te stvarno zanima…
Odgovorila sam Dobro…upitala sam te A ti?...isto si odgovorio…
Pitao si Kako tvoji, seka?...odgovorila sam odlično…A tvoji?…opet isti odgovor…
Slegnuli smo ramenima…i krenuli svatko na svoju stranu…na ulasku u auto čula sam Nina…
Okrenula sam se…Jesi sretna?…nasmijala sam i potvrdno klimnula glavom…upitala sam te A jesi ti sretan?...kratko i jasno odgovorio si Da...sjela sam u auto di su me čekali Oni…
Na izlasku s benzinske svirnila Ti i upalila cd…pjesma broj 11…Kako je dobro sresti te…
A tako sam se bojala toga…tog susreta mene i tebe…bojala sam se da me nećeš pogledat u oči…da nikad više neću vidjet tvoje oči…odraz tvoje duše…a ti si me opet razoružao…jesam li sretna?...odavno nisam bila ovako sretna…lijepo je znat da ti je još uvijek stalo do mene…do onog što smo imali…da NAM je stalo do sreće…ne znam koji osjećaj je u meni…neki ponos…neka zahvalnost…što DAVNO,DAVNO JE BILO TO…ALI IŠLI SMO SKUPA DIO PUTA…a prika moj…toliko toga bi htjela napisati…a ne znam na koji naćin…
Možda starim stihovima grupe koja više ne postoji...
Ne znam kad, ne znam gdje, opet ćemo ići istom stranom ulice….
Voljela sam Te, volim Te i uvijek ću Te voljeti, Ponosu moj!

-ovo ispod napisala sam jednu noć, kad sam bila umorna, tužna razoćarana
ljuta, i vjerovatno u pms...ali nije ni ćudo što mi je falio...
U ovakvim noćima mi fališ ti…
Fali mi naše djetinstvo…
Fale mi naši tinejđerski dani…
Bili smo mladi i ludi…
Nije nas bilo briga…
Govorili smo neka pričaju, nas dvoje istinu znamo…
Nas dvoje…dvije suprotnosti…
Ti brz, neozbiljan, lako zaljubljiv,glasan, faca…
Ja odgovorna, smirena, tiha, neprimjetna…
Nadopunjavali smo se…
Moj dečko je mrzio tebe…
Kao što su tvoje curice mrzile mene…
Ali smo i dalje bili Prike…
Fali mi to da me nazoveš…
Da ti lažem kako je sve ok, a ti mi KAO vjeruješ…
Fali mi to da se okreneš kad odeš od mene…
Nasmiješ, mahneš …
A ni do ugle ne dođeš mobitel mi već zvoni…
Jer kao ja se bojim….
Fali mi da mi se smiješ jer imam ljubavnih problema…
Tebi nikad nije bilo do ljubavi…
Fali mi tvoje sprdanje da ću se udat za crkvenog miša…
Fali mi ono tvoje nejavljanje po dva dana…
Fali mi da me onako grubo, realno spustiš na zemlju…
Fali mi da se dereš na mene kako sanjam,
Kako sam naivna…
Fali mi ono tvoje da si se ludilo skompa s neko curom,
i vodiš je s nama vani…
Fali mi tvoja gluma, tvoje lovačke priče…
Fali mi sve ono što sam na tebi mrzila….
Zbog čega sam plakala…
Zbog čega sam gubila živce…
Zbog čega sam mali milijun puta htjela s tobom razgovarat,
A ti baš tad imao nekog posla….
Zbog čega sam Im ČAk i povjerovala da me samo iskorištavaš…
A sad sam shvatila da si me iskreno volio,
Da si me cijeno, da si bio iskren i nisi se pretvarao…
U ovakvim noćima mi fališ ti…
Kad je sve oko mene laž,
Jedina istina je da si bio pravi prijatelj!

Oprosti, nisam te htjela povrijediti, ja ne volim ljudima ostavljat ožiljke.
Ali moram, moram probati biti sama.
Hvala ti na svemu, stvarno sam te zavoljela, pružio si mi sve.
Ali moram, moram naučiti biti sama.
Navikla sam na tebe, navikla sam na to da pucnem prstima i ti stižeš.
Ali moram, moram se sama počet truditi.
Buđenja uz tebe bila su bajkovita, a poljupci za laku noć rajski.
Ali moram, moram se počet buditi sama.
Svaku želju si mi ostvario, svaki moj san saslušao.
Ali moram, moram se sama naučit borit za svoje snove i želje.
Svaku moju suzu si isprao, svaku ružnu misao izbrisao.
Ali moram, moram naučiti sama plakati i sebi pomagati.
Znam da si me volio, i da me voliš, ne znam hoćeš me voljeti.
Ali moram, moram da ja ponovno naučim voljeti.
Ne zaslužuješ biti navika, voljena navika,
Ne zaslužuješ imati nešto od mene.
Sam si mi rekao da sam prekrasno biće
I zato idem, da ono prekrasno biće koje toliko voliš nađem.
Da ponovno budem to prekrasno biće.
I ne bojim se onog najgoreg, da ćeš zavoljeti drugu.
Ako je zavoliš, zavoljet će i ona tebe.
Jer tebe je lako voljeti kao disati zrak,
A ja ću biti najsretnije biće kad ti budeš voljen.
Hvala na svemu, i nemoj se razočarat u meni,
Ali moram pronađi sebe,
Da bi se tebi prekrasna vratila.
Možda.

ne mrzim plavuše...

niti mrzim harvard...

a još manje imam nešto prozit Plavuše s Harvarda...

ali nećeš mi reći ti niti kroz šalu niti ozbiljno....

Šta joj se smiješ, pa ti malo i bacaš na nju...

E sad tebi u inat, idem vanka, na narodnu, sa svojim Balavcima,

a šta se mene tićeš ti moš do oš...

E i daj Bože, da mi daš nogu, a ja zvaršim s onim slatkišem,

ne dat ću ja tebi nogu, jer je strpljenje tvoje plavuše s harvarda došlo kraju...

a sad odo vani....

…znate onaj osjećaj kad se odmah ujutro dignete na lijevu nogu…sve vam je tlaka…iako imate dva ormara puna odjeće vi svejedno nemate što za obući…i na kraju kad se obučete, odete oprat zube, a ono vam pasta padne na novu svilenu crnu košuljicu(koju ste izvadili iz maminog ormara koju ona vjerovatno čuva za neku prigodu jer je na njoj još uvijek etiketa s ne malom cifrom)…i onda opet stojite ispred ormara…na kraju izlazite iz kuću…prijateljica po koju trebate doći uporno zove jer kasnite…ali vi još uvijek tražite kljuć od auta dok vaša labradorica skače po vama jer bi se mazio…napokon sjedate u auto…kupite prijateljicu…kad ono puf…nešto puca…pali se crvena lampica na kontrol ploči…stajete sa strane…zovete dragog dok vaša prijateljica histerizira da će se sve zapalit…dragi se ne javlja(sinoćnje pijanstvo,ipak jednom prvi put postajete stric)…zovete prijatelja…skida vam sve svece ali dolazi…ali ne sam, nego s vašim bivšim…i vi baš to jutro nosite lančić koji ste dobili od njega…a on vas gleda onim pogledom još je luda za mnom…iako nikad niste patili za njim a kamoli mislili na njega…jednostavno uvijek ste govorili da ima dobar ukus…ali bar ne morate platiti automehanićara…u cijeloj toj zbrci nakon što vam auto poprave shvaćate da vam ja garaža ostala otvorena i da vam labradorica vjerovatno luta ulicom…zovete seku koja se javlja sedmi puta…i govori da ste nasenilnije biće…krenete dalje…zamalo pokupite staricu…jer već debelo kasnite na ispit…ulazite u kabinet…zgodni asistent vam se smiluje…ali prvo pitanje ne znate drugo manje a na treće uzimate indeks i odlazite…javljate mami koja vam priča kako se ne može izlazit i studirat…zove te tatu..on nije ni imao pojma da ste imali ispit…sjedate u auto…na putu kupite pizzu…i zamislite dobijete malog mravića na njoj…sve vam se zgadi,odete kući obučete trenerku i odete spavat…ali mama vas budi da idete kupi poklon za babine…cijelo popodne provedete s mamom koja poslije svoje obitelji najviše voli dućane…na putu kući zove vas ekipa da dođete u vaš kafić …onako u trenerci sa šiltericom ulazite u kafić…i vi vidite svi sređeni i piju alkohol…i onako kroz zezanciju pitate što se slavi…čujete pa Jurin rođendan…i onda shvatite da ste zaboravili čestitat rođendan momku koji je vas nazvao u ponoć i dvi minute na vaš rođendan…izljubite ga…isprićate dan ukratko…da vas shvati a on na to vikne: Konobar curi dupli jeger…nasmije…shvatite da vam nije zamjerio…e i neznam zbog koje sreće ali jeger nisam prolila i došla sam kući bez susreta bivših momaka…
Uf koji dan….
Sad idem spavat jer još nije završio….